Motel “Plitvice”
U početku, motel “Plitvice” je bilo mirno mesto. Motel je otvoren sredinom osamdesetih godina prošlog veka i bio je deo Nacionalnog parka Plitvička Jezera. Pored svoje četiri zvedice i 118 soba, motel je imao dugačak spisak pratećih objekata, uključujući dva restorana, disko klub, saunu, bazen, konferencijsku salu sa kaminom i sistem za grejanje na solarnu energiju. Čak je bio preporučen u članku u New York Tiemsu iz 1989. godine. “Možda bi trebalo da posetite motel ‘Plitvice’ na Maslenici”, napisao je D. Keith Mano u jednom od najgorih članaka ikada napisanih u ovim novinama (odlomak: “Ne plašite se Jugoslavije. Američke turiste primaju srdačno i sa poštovanjem. A ovo je i vaša šansa da se osećate kao imućan čovek. Sto dolara će postati 900.000 dinara — što je prosečna meseča plata u Jugoslaviji”).
Oko 18 meseci nakon što je objavljen Manoov članak, rat se već širio Hrvatskom. Motel “Plitivice” će u konfliktu igrati tragičnu ulogu. Prvo su ga, početkom jeseni 1991, okupirale srpske snage, uključujući tu i Srbe iz Krajine i JNA. U novembru su digli u vazduh obližnji maslenički most, što je strateški gledano bio vitalni prolaz za hrvatsku vojsku budući da je predstavljao poslednju vezu između Zagreba i Splita na teritoriji koju su kontrolisali. Zatim je početkom 1992. godine stigao UNPROFOR, prve mirovne snage u Hrvatskoj, a neke od njihovih trupa su se smestile u motelu “Plitvice”. Na osnovu dokumenata interne korespondencije srpskih snaga, UNPROFOR je maja 1993. još uvek bio u motelu. Par meseci pre toga, Hrvatska vojska je uspešno organizovala veliku ofanzivu nazvanu “Operacija Maslenica”. Ali srpske snage su nakon toga zaplenile UNPROFOR-ov depo sa oružjem i pokrenule snažan napad u znak odmazde. Bilo je mnogo vojnih i civilnih žrtava na obe strane.
Do kraja rata, Hrvatska vojska je preuzela kontrolu nad motelom. Par godina kasnije, pojavio se Hrvat iz Australije pod imenom Ivan Strika, koji je motel i okolno zemljište kupio od hrvatskog Fonda za privatizaciju za sumljivo malu sumu od 106.000 eura. Ipak, ispostavilo se da je to bila loša investicija: pošto maslenički most više nije postojao, motel je ostao izolovan i potpuno odsečen od većih saobaraćajnica. Tako je Striki ostalo jedino da čeka izgadnju novog mosta.
Kada je 2005. godine most konačno izgrađen, kumulativna šteta koja je na motelu nastala usled rata i nemara toliko je narasla da bi bili potrebni milioni za njeno saniranje. Pored toga, Strika se za to vreme umešao i u brojne imovinsko-pravne sporove sa žiteljima susednog grada Jasenice. Tako je 2c009. godine odlučio da napusti sve te komplikacije i da proda imanje, po početnoj ceni od 2.2 miliona eura. Ne čudi što nije bilo zainteresovanih.
Početkom 2011, neimenovana norveška kompanija se raspitivala o imanju za potrebe izgradnje doma za stara lica. Norvežani su izračunali da bi početna investicija za takav projekat zahtevala 35 miliona eura. Iako je izgledalo da sama cena za Norvežane nije bila previsoka, uskoro su nestali iz hrvatskih medijskih izveštaja o motelu, pa se pretpostavlja da su svoje planove nastavili da razvijaju negde drugde. Sudbina motela “Plitvice” je i dalje nerešena, osim što danas predstavlja jedno od mračnijih prizora i simbola napuštene hotelske industrije u Hrvatskoj.
Sledeća stranica: Hotel “Park”, Slavonski Brod
