to your Gallery
Godine 1991, Jugoslavija je skliznula u građanski rat. Haludovo je isprva bio prazan, jer su sukobi odvraćali strane turiste. Ali prazan hotel je poslužio drugoj svrsi. Danijel Gubić, koji poseduje kuću na Krku nadomak Malinske, izjavio je za Balkanist da su “tokom rata mnoge izbeglice bile smeštene u hotel i okolne objekte, a mnogo inventara je bilo oštećeno”. Kada se rat završio, izbeglice su bile ohrabrivane da napuste njihov privremeni smeštaj u Haludovu. Ali nekoliko porodica nije želelo da se iseli iz hotela. Kada su konačno prisiljeni da napuste Haludovo, neki od njih su svoj gnev izbacili skidanjem sa hotela svake vrednosti koje su se dokopali, uključujući i cevi, radijatore, bakarne žice i električne utičnice.
Haludovo je privatizovano 1995. godine, tokom jedne od mnogih sumnjivih privatizacija u toku te decenije. Devedesetih, upravljanje javnim preduzećima je preneto na Hrvatski fond za privatizaciju, koga su Franjo Tuđman i njegov režim opljačkali tako što su državna preduzeća predavali u privatno vlasništvo svojim kompanjonima i lojalnim podržavaocima. I tako je nastala kompanija Hoteli Haludovo Malinska d.d. U vreme privatizacije, njena vrednost je procenjena na 27 miliona eura.
Zatim se, sa margina industrije telekomunikacija, odjednom pojavio čovek po imenu Božidar Adročec, sa namerom da ugrabi svoj deo haludovskog kolača. Sa Tuđmanovom ćerkom se upoznao još dok se ona bavila postavljanjem telekomunikacione opreme u državnim institucijama. Posledice Andročecovog poslovanja sa hotelom će biti katastrofalne. Kada je Hrvatski fond za privatizaciju objavio tender o prodaji 26,4% udela u preduzeću Hoteli Haludovo Malinska d.d. za sedam miliona eura, samo jedna osoba je bila zainteresovana: Božidar Andročec i njegova kompanija Boman AG, registrovana u poreskom raju Lihtenštajna.
Tvrdio je da nije bio u mogućnosti da uplati čitavu sumu odmah, već da će im isprva dati par miliona, a da će ostatak sa kamatom da isplati u ratama. Budući da je takva ponuda izgledala dovoljno ubedljivo, njegov plan je odobren.
Međutim, Andročec na svoje ime nije imao ni prebijene pare. Tako je od Dubrovačke banke pokušao da dobije garancije za uzimanje dovoljno velikog kredita. Par godina kasnije, banka je zatvorena zbog korupcije, ali tek nakon što je napravila ugovor sa Andročecom koji mu je pomogao da kupi ogroman broj deonica Haludova.
Tako je platio hrvatskom Fondu za privatizaciju dva miliona eura, bez ikakve namere da u ratama isplati obećani ostatak novca. Zatim je Penzijskom fondu i malim akcionarima ponudio istovetan sporazum, sa obećanjem da će im uplaćivati novac u mesečnim ratama, sa zaračunatom kamatom. Svi su se složili i, iako im nikada nije uplatio ugovoren iznos, Andročec je postao većinski vlasnik Hotela Haludovo Malinska d.d.
Tokom ovog perioda, Andročec je zloupotrebljavao imovinu Haludova kako bi namirio svoje lične dugove i pojačao sopstvene prihode. Između 1996. i 1999. godine on je (uz pristanak ulizica iz Nadzornog odbora) prodao devet nekretnina kompleksa Haludovo za oko 5.100.000 eura. Kompanija je izgubila gotovo 30% svoje vrednosti. Verovatno najupečatljivija (i najbezobraznija) transakcija bila je prodaja hotela Dubašnica. Kupac je lično Andročecu isplatio 818.000 eura, koje je ovaj iskoristio za direktno bogaćenje sopstvene kompanije, Boman AG.
Vlasti su intervenisale tek 1999. godine, a do tada niko nije ni mario. Haludovo je bilo raskomadano i rasprodato, izgubivši u tom procesu neke od svojih najvrednijih nepokretnosti. Andročec je svakako bio svestan činjenice da nikome ništa nije platio čitave tri godine. Što je najgore, Boman AG se i dalje pojavljuje u finansijskim izveštajima Haludova kao sedmi najveći deoničar, iako nikada nije vratio novac od prodaje hotela Dubašnica.
U međuvremenu, strani turisti su počeli da se vraćaju u Hrvatsku, ali ne u Haludovo. Na osnovu dostupnih podataka saznajemo da je hotel poslednje goste primio oko Nove godine 2002.
Nakon toliko godina zapuštenosti, hotel Haludovo Palace postao je vrlo opasno mesto. Gomile polomljenog stakla prekrivaju pod. Veliki komadi betonskih stepenika su se odlomili i survali se u podnožje stepeništa. Podovi propadaju. Svetlarnici su porazbijani, ostavljajući krhotine nazubljenih prozorskih okvira da vise sa tavanica. Dugi krvavi trag na podu proteže se uz stepenice koje vode ka poslednjem spratu. A gore se nalaze uznemirujući grafiti koje su verovatno ispisali srednjoškolcic, ali su i dalje zastrašujući: “DIE HELP ME HELP ME” (“UMRI POMOZI MI POMOZI MI”) i Saxa loquuntur, što na latinskom znači “kamenje govori”. Sve u svemu, pomalo izgleda kao horor film.
Od starog raskošnog resorta, jedino je ribarsko naselje jedva ostalo živo. Nedavno je, tokom jednog letnjeg dana, bilo ispunjeno bavarskim porodicama pocrvenelim od sunca, a skromna konoba je služila pristojan rižoto sa morskim plodovima. Nedaleko od prilaza za hotel Haludovo Palace, još uvek funkcioniše zgrada uprave. Zapravo, kompanija Hoteli Haludovo Malinska d.d danas ima 24 zaposlena. Jedna od njih, koja je želela da ostane anonimna, samo je odmahivala glavom i objasnila da svi oni “samo čekaju nekog da uradi nešto”. Krenula je da se udaljava, a onda je zastala. “Potpuno je devastiran”, dodala je, misleći na hotel iz pakla.
Tokom mnogo godina, većinski vlasnik Haludova bio je viđeni jermensko-ruski biznismen Ara Abramyan, UN-ov ambasador dobre volje za koga neki kažu da je umešan u nelegalnu trgovinu dijamantima preko odmetnute republike Nagorno Karabakh, de facto nezavisne države na Južnom Kavkazu.
Godine 2007, Abramyan je prodao hotel Haludovo britanskoj kompaniji Bitmass Limited, koja je registrovana u poreskom raju na Ostrvu Man. Dokumentacija dostupna na sajtu Sekretarijata za ekonomski razvoj ovog samostalnog ostrva pod britanskom krunom, pokazuje da je direktor kompanije Bitmass Limited zapravo drugo pravno lice, pod nazivom Enmyn Limited, koje je od svog osnivanja 2007. godine promenilo čak 60 različitih direktora.
Enmyn Limited takođe upravlja i kompanijom u gradiću Boca Raton na Floridi, SAD, pod imenom Faargy Invesco LLC (advokat kompanije, Charles Rubin, je odbio da odgovori na naša pitanja o Enmyn Limitedu usled, kako kaže, “povezanosti sa mojim klijentom, poverljivosti podataka klijenta i etičkih obzira”). Kompanija na Floridi trenutno prodaje ogromnu luksuznu vilu sa “dokovima za više jahti” u Fort Launderaleu. Pored toga, Enmyn Limited je takođe služio i kao direktor USANA-e, kontroverzne kompanije za proizvodnju vitamina iz američke države Jute, koja je pod istragom FBI zbog optužbi da je njihov multi-level marketing zapravo piramidalna prevara.
Iako je sumnjivi Bitmass Limited trenutno većinski vlasnik Haludova, Abramyan je i dalje ostao na poziciji predsednika Nadzornog odbora i ima značajnu moć u donošenju odluka. Mnogi Hrvati su kritikovali ovog pro-kremljinskog Jermenca što je dopustio da Haludovo propadne do neprepoznatljivosti. Govori se o tome kako su se dva predsednika Hrvatske — Ivo Josipović i njegov predhodnik Stjepan Mesić — sastajali sa Abramyanom preko deset puta u pokušaju da ga navedu započne sa radovima (čak se i Putin umešao najmanje jednom), ali sve je bilo bezuspešno. Abramyanovi kritičari kažu da nije uspeo da ispuni ugovorene obaveze i da nikada nije bio ozbiljan u vezi sa ulaganjem u Haludovo.
Zaista, načelnik opštine Malinska na Krku, Robert A. Kljajić, izjavio je za Balkanist da “bi se već sutra moglo započeti raditi”.
Ali Abramyan insistira na tome da je zapravo hrvatsko sudstvo bilo nemarno i korumpirano, te da je krivo za kočenje bilo kakvog napretka. On tvrdi da je hrvatski sudija pre nekoliko godina neočekivano izmenio granice imanja i obavestio ga da više nema ekskluzivno vlasništvo nad plažama i parkingom u sklopu odmarališta. Abramyan dalje obrazlaže da ga je to sprečilo da započne sa implementacijom svoje ideje o otvaranju centra za medicinski turizam, koji bi radio tokom čitave godine. U nedavnom intervjuu, on je situaciju sa Haludovom opisao kao “košmar”.
Iako je teško utvrditi koga zapravo treba kriviti za decenije nemara, Abramyan nije prvi biznismen koji se žali na negostoljubivu investicionu klimu u Hrvatskoj, posebno u hotelskoj industriji. Istoričar Zlatko Uzelac tvrdi da su nacionalna i lokalna vlada ti koji greše. “Glavni problem nisu sada privatni vlasnici, nego sama država… sve su gore administrativne procedure… osobito s hotelskim kompleksima na obali. Teška i galopirajuća birokratizacija cijelog sustava glavna je kočnica,” rekao je Uzelac.
S druge strane, vlada tvrdi da su neke od prepreka postavljene sa dobrim razlogom: da bi sprečili nekontrolisanu gradnju ilegalnih hotela, poput onih koji su uništili neke od najboljih plaža u Albaniji i Bugarskoj tokom devedesetih. Drugi, međutim, kažu da je to samo izgovor i da su državni propisi koji se odnose na investicije i obalsku gradnju prosto zastareli, ili još gore, da još uvek postoje kako bi omogućili korupciju.
Iako hrvatski zvaničnici tvrde da su uklonili mnoge uzroke neefikasnosti koji su u prošlosti kočili strane investicije, Hrvatska je po svemu sudeći zadržala reputaciju mesta na kome je posebno teško voditi biznis. Gradonačelnik Hvara je 2011. godine čak pokrenuo inicijativu da preimenuje jedno od svojih 1.185 ostrva i nadene mu ime “Facebook”, u pokušaju da privuče pažnju na svoju obalu. Međutim, do sada nije bilo uspeha. Strane investicije u Hrvatskoj prošle godine su iznosile samo mali deo onoga što je ulagano pre globalne finansijske krize, i daleko su niže od stranih investicija u drugim zemljama u Istočnoj Evropi. Neki se nadaju da će članstvo u EU ohrabriti više stranaca da razmotre mogućnost ulaganja u hotelsku industriju, ali izgledi su i dalje slabi.
Za sada, izgleda da će hrvatski napušteni hoteli nastaviti da propadaju i da će ostati samo podsetnik na vreme kada je jadranska obala bila “sunčana strana komunizma” — što je ideja koju je resort Haludovo ranije uspeo da materijalizuje. Jedan temeljni dokumentarista je o napuštenim građevinama rekao da su one “mali komadi istorije pod suspenzijom”. Postoje i životi koji su takođe pod suspenzijom: investitori koji od države još uvek čekaju odobrenje dozvole za gradnju. Zatim gradovi poput Malinske, koji čekaju odsutne investitore da započnu rekonstrukciju. Ali i zaposleni, poput onih koji još uvek rade u Haludovu, kojima je naloženo da iz unutrašnjosti hotela poskidaju sve vredne aluminijumske i kamene ploče, ali nisu videli gosta već više od jednu deceniju.
