Dok Hrvatska nastoji da se rebrendira kao najnovija luksuzna turistička destinacija u EU, hotelska industrija bukvalno leži u ruševinama. Istražili smo 21 od skoro 100 napuštenih hotela i resortova koji svojom pojavom i dalje narušavaju pejsaž, čekajući da ih oživi mnogo najavljivani bum hrvatskog turizma
Mnogo je oblasti u kojima hrvatski turizam cveta. Prošle godine je 11,8 miliona turista došlo u “zemlju 1.000 ostrva” i tu potrošilo više od devet milijardi eura. Viša savetnica Agencije za investicije i konkurentnost je požurila da me podseti da je Hrvatska jedna od retkih zemalja u Evropi koja je prošle godine zabeležila porast u broju turista. Ali svi uzavreli izveštaji o rastućem broju turista prikrivaju jednu naizgled nekonzistentnu činjenicu: hrvatska hotelska industrija je na ivici propasti.
Naravno, dok Hrvatska jaše val optimizma koji prati njen ulazak u EU i dok u vladi raste preokupacija razvojem “elitnog” turizma, trenutno stanje hotelske industrije će uglavnom prolaziti neopaženo. Međutim, realnost je da je na desetine hotela diljem zemlje napušteno i da se trenutno osipaju u opasne ruševine. Zdenko Cerović, profesor turizma i ugostiteljstva na Univerzitetu u Rijeci, tvrdi da je čak 96 hotela u Hrvatskoj danas potpuno napušteno.
U zemlji koja turizam često vidi kao svoj glavni put ka prosperitetu, i to povremeno na uštrb diverzifikacije kako unutar tako i izvan samog sektora, ove beživotne strukture predstavljaju neprijatno podsećanje na mogućnost neuspeha.
Hoteli koji rade punim kapacitetom takođe su u nevolji. To može da razume svako ko je poslednjih godina posetio hrvatsku obalu. Kad ste poslednji put odlučili da odsednete u nekom od prostranih hotela iz sedamdesetih, umesto u privatnom smeštaju? Svi oni Zimmer frei i slični natpisi svedoče da su privatne sobe, apartmani, pa čak i vile postali vrlo popularna opcija smeštaja, a mnogi posetioci danas vide hotele, posebno one iz socijalističke ere, kao nepoželjne, neatraktivne, neudobne — pa čak i depresivne.
Bivši predsednik Udruge poslodavaca u hotelijerstvu Hrvatske, Anđelko Leko, kaže da preko polovine inostranih turista i oko 90% domaćih turista radije odsedaju u jeftinim privatnim stanovima nego u komercijalnim hotelima. Čak postoji i naziv za ovu pojavu: apartmanizacija.
Od svih kreveta u Hrvatskoj rezervisanih za turizam — u privatnim apartmanima, hotelima, kampovima i drugim vidovima smeštaja — u hotelima se nalazi samo 12,5% kreveta. To je strašno malo za jednu veliku turističku destinaciju. Kako se ovo poredi sa hrvatskom konkurencijom? Hotelski kreveti čine 60,6% turističkog smeštaja u Austriji, 47,5% u Italiji, 48,4% u Sloveniji i 54% u Španiji. Hrvatska predstavlja ozbiljno odstupanje od ovog standarda, jer se 50% svih kreveta za turiste nalaze u privatnim stanovima umesto u hotelima.
Još jedna alarmantna činjenica: Hrvatska je pre uspostavljanja nezavisnosti od Jugoslavije imala više hotelskih kreveta nego što ih ima danas. Dakle, hotelska industrija ne gubi samo na popularnosti, već i na kapacitetu: 1990. godine Hrvatska je imala 142.917 hotelskih kreveta; u 2011. godini zabeleženo je samo 128.000; a u prošloj godini je, prema Cerovićevoj proceni, taj broj iznosi 113.000.
Čak i hoteli koji nisu među onih 96, koji nisu sasvim napušteni, počinju da izgledaju pomalo dotrajalo. Prosečan hotel u Hrvatskoj star je 45 godina i skoro šest godina nije renoviran.
Ne čudi što ljudi ne hrle da investiraju u ove hotele. Čak 20% njih je još uvek u državnom vlasništvu, a taj procenat je “vrlo visok imajući u vidu njihov strateški značaj” navodi se u studiji obavljenoj ove godine u časopisu Ekonomska istraživanja. “Hrvatska je bila posebno neuspešna u privatizaciji preduzeća u turizmu, pre svega u hotelskoj industriji, što je dodatno zabrinjavajuće jer se uglavnom veruje kako su strani investitori obično vrlo zainteresovani za jedinstvene resurse u ovom sektoru”, zaključuje se u studiji.
Brojevi koji potkrepljuju ove zaključke su prilično dramatični. U periodu od 1993. do 2012, samo 2,3% svih direktnih stranih investicija bilo je usmereno na industriju hotela i restorana. Nakon talasa globalne finansijske krize 2008. godine, ovaj procenat je bliži nuli.
Željka Krhac, viša savetnica u Agenciji za investicije i konkurentnos izjavila je za Balkanist da Hrvatska trenutno traži investitore za 14 državnih preduzeća koje upravljaju hotelima, od čega je njih 11 u “pred-stečajnom stanju”. Studija objavljena u Ekonomskim istraživanjima napominje da iznos dugovanja svih ovih hotela, uz činjenicu da je većina njih “upropaštena/loše održavana i da godinama nisu primili nikakve investicije”, znači da zahtevaju masivna ulaganja — što je odbilo mnoge investitore.
Druge komplikacije uključuju nasleđe koruptivnih privatizacija iz devedesetih godina prošlog veka, mnoge vlasničke sporove, kao i izuzetno bolnu proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, posebno za imanja na obali.
Zato ne iznenađuje to što je Hrvatska stekla vrlo lošu reputaciju među stranim investitorima. Iako Krhac tvrdi da su “učinjeni mnogi napori da se promeni poslovna klima”, izgleda da to nije mnogo pomoglo promeni percepcije. Ove godine se Hrvatska našla na 84. mestu rang-liste Svetske banke o “lakoći poslovanja”, što je pad od četiri mesta u odnosu na 2011. godinu. Naime, u Hrvatskoj je danas teže poslovati nego u Moldaviji ili Kirgistanu.
Kada govorimo o lakoći dobijanja građevinske dozvole, Hrvatska se nalazi na žalosnom 143. mestu, ispod Sirije i Zapadne Obale. Još jedna zabrinjavajuća oblast je zaštita investitora, gde se Hrvatska trenutno kotira na 139. mestu — što je pozicija koju deli sa Ugandom i Jemenom.
Ono što sledi je uvod u neke od 96 napuštenih kompleksa koje su nekada bile hrvatski hoteli i odmarališta. Poput čuvenog hotela Haludovo Palace, svaki od njih ima svoju priču — često o korupciji, ratu i kriminalno teškom nemaru. Gotovo niko od krivaca za to nije odgovarao, uključujući tu i predstavnike države.
Sledeća stranica: Hotel Dalmacija
