Kako pojedinosti o šteti posle tragičnih poplava koje su zadesile Srbiju polako izlaze na videlo, šteta na energetskom sektoru samo u Kolubari se procenjuje na 100 miliona evra. Ovo naglašava činjenicu da je sistem koji je tako centralizovan i zavisan od lignita, kao i njegova cena po ljude i okolinu, daleko od otpornog u susretu sa ozbiljnim vremenskim neprilikama, koje će izgleda postati norma.
Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska jedva da su počele da se oporavljaju od šoka od nedavnih poplava, koje su samo u Srbiji uzele najmanje 51 život i dovele do evakuacije skoro 30 000 ljudi iz poplavljenih gradova i sela. Neke od najgore pogođenih oblasti u Srbiji su takođe mesta na kojima su rudnici uglja i termoelektrane od kojih zavisi državna proizvodnja energije.
Rudnici Kolubare u zapadnoj Srbiji su najveći u zemlji, proizvode 70 procenata lignita koji se ovde koristi i snabdevaju termoelektranu koja generiše više od polovine struje u Srbiji. Međutim oni su sada pretvoreni u zagađena jezera.
Sva četiri kopa su potopljena, od čega dva potpuno. Na najvećem otvorenom kopu, Tamnava Zapad, potopljeno je deset ogromnih mašina za iskop, od čega je šest potpuno pod vodom.
Tokom trajanja poplave, vođena je neustrašiva borba da bi se od vode spasla termoelektrana u Kostolcu, istočno od Beograda. Stotine vojnika i meštana zajedno su radili na podizanju nasipa od vreća sa peskom oko prilaza elektrani. Ova elektrana isporučuje petinu struje u Srbiji. Iako je akcija bila uspešna, bilo je za dlaku.
Uprkos naporima ljudi i vlade, proizvodnja uglja na nacionalnom nivou je trenutno prepolovljena, a tokom poplava srpska proizvodnja struje je bila smanjena za oko 40 procenata, primoravši zemlju kojoj već nedostaje novca da uvozi struju. Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija morala da odvoji između 500 hiljada i milion evra dnevno da bi platila za hitan uvoz struje, dok je termoelektrana Nikola Tesla bila van funkcije.
Prema prvim procenama, trebaće još oko godinu dana dok se rudnici Kolubare ne vrate u normalno operativno stanje – što će doneti enormne troškove.
U međuvremenu, meštani sela Vreoci, koje se nalazi na tankom pojasu zemlje između dva rudnika, i pored toga što su već decenijama imali problema sa zagađenjem vode, vazduha, bukom, kao i vibracijama od teške mašinerije, sada se suočavaju sa novim udarcem. Život je već bio toliko nepodnošljiv i pre poplava da su meštani apelovali na preduzeće EPS Kolubara da ih iseli, što je i obećano planom Vlade iz 2007. Međutim, to se još nije dogodilo. Kada se reka izlila iz korita i poplava krenula, sa sobom je ponela i gomilu otpada iz fabrike za preradu uglja i po celom selu raznela crno blato. Meštani su sada zabrinuti jer ne znaju sastav prašine koja je ostala i pozivaju vlasti da uzmu uzorke. A da stvar bude još i gora, budući da su dva kopa van funkcije, Polje D blizu Vreoca se ubrzano eksploatiše, što je dalo nov podsticaj pozivima za preseljenje.
Energetska kriza koja izaziva veliku zabrinutost u pozadini teškog humanitarnog stanja sa kojim srpsko društvo mora da se suoči, ima svoje korene u manjkavom strukturisanju energetskog sistema. Kao i većina balkanskih država, Srbija se oslanja na struju proizvedenu u termoelektranama koje su sagrađene pre 1990. i koje sagorevaju lignit iz lokalnih rudnika. To znači vrlo centralizovan energetski sektor, previše zavistan od samo jednog tipa sirovina. U svojim energetskim strategijama, balkanske države uključujući i Srbiju uglavnom planiraju još više istog, kao što je na primer dodavanje novih jedinica na lignit u ugroženim elektranama – u Kolubari, Nikoli Tesli i Kostolcu.
Međutim, ove poplave i kriza koju su prouzrokovale u srpskom energetskom sektoru – najmanje 100 000 ljudi bez struje i vlada primorana da zavisi od skupog uvoza – možda za vlasti budu poziv na buđenje. Kada se o energetskom sektoru radi, ove tragične poplave jednu stvar dokazuju van svake sumnje: da nije pametno stavljati sva jaja u jednu košaru.
Ekstremne vremenske nepogode će kao posledica klimatskih promena postati norma – to je ono što bez ikakve sumnje danas znamo zahvaljujući Međuvladinom panelu o klimatskim promenama. Energetski sistemi kao što je ovaj u Srbiji, previše zavisni od uglja i visoko centralizovani, ne samo što prouzrokuju još više klimatskih promena, nego su i vrlo ranjivi na njihove udare.
Mnoge od ovih jedinica za preradu uglja, uključujući i Kostolac B3, najnoviju jedinicu koja je sada u planu, projektuju se bez dovoljne analize njihovog uticaja na životnu sredinu. Rizici od poplava u postrojenjima za proizvodnju struje retko se temeljno proučavaju, uprkos slabom održavanju reka u celom regionu srednje i istočne Evrope koje ostavlja obalna područja ranjivim.
Kada Srbija izađe iz faze saniranja katastrofe, njene vlasti imaju dužnost da ponovo procene svoj pristup energetici. Oslanjanje na ugalj je neodgovorno. Diversifikacija energetskog sektora potrebna je i kao deo napuštanja fosilnih i uvođenju obnovljivih izvora energije, kao što su biomasa iz održivih izvora i pažljivo postavljene turbine na vetar. Procena je da će samo biomasa moći da zadovolji bar petinu nacionalnih potreba za električnom energijom u narednim godinama, ako se pravilno investira. Ono što je najhitnije je smanjenje energetskih gubitaka i držanje potrošnje pod kontrolom.
Na Balkanu često imamo osećaj da je u redu hvatati prečice. Ali svi mi, počevši od naših vlasti, moramo da razumemo da je nemoguće to raditi sa prirodom. To je jedna od ozbiljnih lekcija koju moramo izvući iz ovih strahovitih poplava.
