Beogradsko dečije odmaralište
Pre mnogo godina, u hvarskom zalivu Zencišca kod Jelse, postojalo je tzv. beogradsko dečije odmaralište. Resort je imao picerije, restorane, TV sale, biblioteke, dve diskoteke, učionice, spavaonice, prodavnice, bazene, terene za fudbal, rukomet i košarku, skladišta, graže, benzinske pumpe, perionice, kulu za izviđanje, pristup zalivu, kao i radionice za praksu u oblasti vodoinstalacija, drvodeljstva, elektrike i automehanike. Ukratko, socijalistička Jugoslavija je tu napravila destinaciju iz dečijih snova.
Nakon što je počeo rat, tu se uselio hrvatski Zbor narodne garde. A nakon završetka rata, stigle su izbeglice.
U skladu sa posleratnim sporazumom, Hrvatska je Srbiji prenela pravo vlasništva nad beogradskim dečijim odmaralištem. Ubrzo potom, predstavnici Srbije su počeli pregovore sa Dankom Končarem, hrvatskim biznismenom i “kraljem hroma”, koji je želeo da kupi hotel za pristojnu cenu — oko 6,25 miliona eura. Ovo je bila odlična vest, jer je hrvatski Fond za privatizaciju u 15 navrata pokušao da ga proda, čak i za manji iznos, ali nije uspeo da nađe kupca. Konačno je došao red da bivše dečije odmaralište bude rekonstruisano i renovirano. Končar je izjavio kako njegova porodica planira da u projekat uloži 30 miliona eura, čime će nefunkcionalno imanje pretvoriti u luksuzni resort i time zaposliti 150-200 Hvarana. Činilo se da je takav završetak priče koristan za svakoga.
Ali kada je Končar pokušao da uknjiži imovinu na ime svoje kompanije kako bi počeo sa izgradnjom, hrvatska vlada mu to jednostavno nije dozvolila. Država nije uspela da objasni ovakav svoj postupak, iako Končar i dalje plaća porez na tu imovinu — u vrednosti od oko 1,5 miliona eura — mada su mu zabranili čak i da je registruje, a kamo li da na njoj išta gradi. Neki nagađaju da je u pitanju imovinski spor između Srbije i Hrvatske. Drugi kažu da je to nemoguće jer su ovde suviše mali ulozi za tako nešto, te da neko sa bliskim vezama u hrvatskoj vladi verovatno želi da resort pridobije za sebe. Bilo kako bilo, prošlo je već pet godina od kako je Končar prvi put pokušao da registruje svoju imovinu — i ništa. Končaru, jednom od najbogatijih Hrvata na svetu, nije ponuđeno čak ni obrazloženje.
U međuvremenu, prolaznici će i dalje krasti iz dečijeg odmarališta. Drške od vrata, utičnice i bakarne žice. Nastaviće da bazen pune đubretom. Nastaviće da ispisuju neonacističke slogane po zidovima spavaonica. A hrvatska vlada će nastaviti da sleže ramenima i da se pretvara da to sa njima nema nikakve veze, baš nikakve.
Sledeća stranica: Motel Trogir
